Globalni presek pandemije koronavirusa pokazuje da se broj infekcija povećava, ali ne i broj umrlih. Takođe, gubitak čula mirisa i ukusa trenutno su najčešći i glavni, a kod mnogih i jedini simptom zaraze.
Da li ovo govori u prilog tezi da je virus počeo da slabi? Virolozi će na ovo pitanje odmah odgovoriti da bi svaka takva tvrdnja bila preuranjena.
Da virusi imaju mozak, pomislili biste da su neverovatno pametni. Oni se neprestano menjaju i prilagođavaju svom okruženju, posebno svom domaćinu, bez kojeg nisu održivi. Sa svakom mutacijom postoji mogućnost da virus može postati agresivniji i smrtonosniji ili slabiji i bezopasniji.
Budući da su virusi usmereni na preživljavanje, nema smisla da se duboko ukopaju u organizam domaćina i brzo ga ubiju, već im je cilj da se nastane i množe na lako dostupnim mestima odakle mogu napasti mnoge nove domaćine, piše nemački Focus.de. Na tom principu funkcioniše grip i mnogi drugi virusi koji su “naučili” da žive s nama. To je jedini cilj i koronavirusa, ističu nemački stručnjaci.
Novi koronavirus se takođe već promijenio, dolazi u nekoliko verzija koje se malo razlikuju jedna od druge. I postoje suptilne indikacije da bi virus mogao oslabiti.
Visokocijenjeni njemački virusolozi Kristijan Drosten i Hendrik Strik sredinom jula su međusobno nezavisno govorili o mogućnosti da novi koronavirus jednog dana može postati bezopasan patogen. Virus bi trajno ostao s nama, ali možda bi postao obična prehlada. Ovo bi se, doduše, smatraju oni, moglo dogoditi kroz nekoliko godina, ne mjeseci.
S njima se, međutim, neće složiti kolega Frideman Veber sa Univerziteta u Gisenu koji kaže da je u svakom smislu “još prerano predvidjeti slabljenje” i kao upozoravajući primjer navodi virus HIV-a koji je i decenijama kasnije ostao opasan po život.
Ipak, kao pokazatelj slabljenja već u ovom trenutku, virusolog Ulf Ditmer iz Esena kaže: “U mnogim zemljama u kojima sada počinje drugi talas, smrtnost je značajno manje. Vidimo na primer u Americi da je s povećanim brojem infekcija manji broj smrtnih slučajeva nego na početku. No, ima li to veze s modifikovanim virusom, ili s tim što su masovno inficirani mlađi ljudi ili s tim što se terapija pobošljala, ne znamo”.
Na isti aspekt upućuje i Veber koji kaže da Njemačka manju smrtnost može da zahvali upravo pojačanim stepenom kontrole i time što se virus mahom širi među mlađom populacijom. Što se tiče čula ukusa i mirisa kao glavnog simptoma, on objašnjava da su oni vjerovatno i ranije bili jednako česti, ali ih ljudi iz neinformisanosti nisu prijavljivali.
Sve u svemu, opšti zaključak je da dok aktuelne mutacije virusa Sars-CoV-2 ne budu ispitane, ne možemo znati koliko su opasne i kako će se razvijati dalje. Ono što je i dalje jedino sigurno jeste da je virus izuzetno zarazan i da se po svaku cijenu moramo pridržavati svih mjera zaštite. Zato – maska, distanca i perite ruke redovno, javlja Nova S.
