Tridesetogodišnja Jasmina Šoše Ćušić iz Višića kod Čapljine, sa mostarskom adresom, po struci je profesor engleskog jezika i književnosti, ali nikada nije imala priliku raditi posao za koji se obrazovala.
Izgubila je nadu da će se ikada zaposli u struci za koju se školovala, pa je osmislila način kako da počne zarađivati. Nije posustala niti odustala pred preprekama na koje je naišla, nego pronašla alternativu.
S obzirom na to da se njena porodica, od kako zna za sebe, bavila poljoprivredom te uvijek se posebna pažnja posvećivala tome da ono što proizvedu bude što zdravije, došla je na ideju da krene s uzgojem i internet prodajom eko povrća, domaćeg i zdravog, uzgojenog bez upotrebe štetnih hemijskih tvari.
Na samom početku proizvodnje i prodaje kupci su jako pozitivno reagirali i potražnja je svakim danom postajala sve veća. Vrlo brzo je “Domaće eko povrće i voće Jasmina” postalo omiljeno među Hercegovcima. Često se zna desiti da Jasmina u datom momentu nema dovoljno količina koje se traže.
– Ljubav prema poljoprivredi mi je usađena još od malena i zaista me fascinira činjenica da proizvodim nešto sto je tako važno za kvalitetan život. Proširila sam te temelje koje sam imala tako što sam iskoristila mogućnosti društvenih mreža. Kada smo počeli prodavati povrće preko naše grupe na društvenoj mreži Facebook, uzgajali smo svega dvije kulture u datom trenutku, a sada već u sezoni imamo i preko 25 različitih kultura- priča nam Jasmina.
Govoreći o vrstama kultura koje uzgaja, Jasmina je kazala kako tokom jedne godine, u različitim etapama, sadi jako puno različitih sorti povrća i voća, tako da svojim kupcima može ponuditi blitvu, špinat, brokulu, karfiol, kelerabu, paradajz, paprike, krastavce, zelenu salatu, rikolu, luk, krompir, mrkvu, cveklu, rotkvice, peršun, celer, kupus, kelj, raštiku, batat, okaido i muškatne tikve, tikve pitnjače, kukuruz, jagode, trešnje, višnje, kajsije,breskve, jabuke, kruške, limun, lubenicu, bostan, cherry paradajz, tikvice… Ove godine planira da se okuša i u sadnji kivana i rabarbare. Pored svježeg povrća i voća proizvodi džemove, pekmeze, sokove, kao i kisele salate.
Sve se uzgaja po sezonama, kada je određenoj kulturi sezona tada se i sadi i pušta se da sazrije bez ikakvog požurivanja. Voće i povrće proizvodi na dvije lokacije – u Višićima i u Nevesinju, a obrađuje skoro 80 duluma zemlje od čega je manji dio pod plastenicima.
– Nas trenutno tu radi sedamnaestero, svako ima svoj dio posla i trudimo se da ga obavimo na najbolji mogući način. Početak je bio težak, ali vremenom smo se organizirali i svake godine uradimo nešto pametnije nego one prethodne – dodaje Jasmina.
Danas Facebook grupa i stranica ‘Domaće eko povrće i voće Jasmina’ broje skoro 10.000 članova, a povrće i voće kupcima se dostavlja tri puta sedmično kroz cijelu godinu.
– Popularnost mojih proizvoda je uvelike zasluga samih proizvoda, jer da oni nisu kvalitetni i zdravi, meni ništa drugo ne bi moglo pomoći da napravim ovo sto sam napravila, i sto tek imam u planu da napravim. U radu sa ljudima je jako bitno imati lijep i prijateljski odnos, bez obzira na to ko je s druge strane. Trudim se da budem sto fleksibilnija kada se radi o poslu, i da izađem ljudima u susret i ljudi to zaista cijene – ističe Jasmina.
Krenuli su polako, polako napredovali kroz dvije godine rada, a sada kreću u malo veću avanturu.
– Ubrzo planiramo otvaranje trgovine u Mostaru s eko voćem i povrćem koja će imati specifičan način rada- otkriva.
Kada su u pitanju sadnice voća, u Nevesinju su prošle jeseni kupili komad zemlje od 64 duluma i do sada su posadili 1500 različitih voćki, i planiraju da posade barem još toliko, kaže Jasmina.
Pojašnjava kako će to biti jedinstven voćnjak na našim prostorima.
– Ništa od ovoga ne bi bilo moguće da nisam imala podršku prijatelja iz Hrvatske i Amerike. Mi smo sada jedna mlada, multinacionalna ekipa sa istim ciljem i istom idejom, da proizvedemo što zdravije voće i povrće na ovom prostoru, i tako ljudima damo mogućnost da zdravije hrane i sebe i svoju porodicu – poručila je Jasmina.
Što se tiče novih projekata ima jako puno planova za idućih pet godina, no o tome govoriti kada bude vrijeme za to.
Faktor.ba
