U Finskoj djeca kreću u školu tek sa sedam godina i prvih šest godina školovanja se ne ocjenjuju, a prvi standardizovan test imaju sa 16 godina.
Za 30 odsto učenika u osnovnoj školi, koja traje devet godina, obezbjeđena je dodatna pomoć. Finski osnovci imaju u toku dana čak 75 minuta odmora između časova. Srednja škola traje tri godine, ali može se završiti i ubrzano, za dvije, ili usporeno za četiri godine.
Nadareni đaci, ukoliko brže riješe zadatak, pomažu ostalima ako je nastavnik zauzet. Nastavnici talentovanu djecu ne forsiraju, stave im do znanja da su donekle posebna, ali ne toliko da bi time obeshrabrivali druge. Na svakih sedam nedelja svi đaci pišu šta je bilo dobro, šta smatraju da nije, šta bi trebalo da se poboljša u nastavnom programu, što je neka vrsta samoocjenjivanja školskog sistema.
Jedna od stvari kojima se Finci najviše ponose kada je riječ o njihovim školama je što su škole jednake za sve, što djeca s entuzijazmom stiču nova znanja, što nisu opterećena izradom domaćih zadataka, već to vrijeme troše na kurseve iz oblasti koje ih zanimaju jer je primena praktičnih znanja veoma cijenjena. Kursevi su u matičnim školama pa tako, recimo, nastavnik biologije, koji je često i doktor nauka, drži kurs iz botanike. Od šestog razreda do kraja srednje škole djeca imaju neke obavezne predmete, ali većinu predmeta biraju sami i prave svoj raspored, odnosno, svi važni predmeti se moraju pohađati, ali sami određuju da li žele niži ili viši nivo, u zavisnosti od interesovanja.
Jedan od obaveznih predmeta je „Finska“, gdje uče o vrijednostima, ljudima, ekonomiji, društvu, partijama… Imaju i razne projekte, recimo časove roka, popa… U stručnim školama je 43 odsto populacije, dok su ostali u gimnazijama. Velika matura se polaže na kraju srednje škole, i to iz finskog, matematike, engleskog i švedskog, koji je obavezan jezik. Jedan od tih ispita mora biti sa znanjem na naprednom nivou. Srednju školu završava 93 odsto Finaca, a čak 66 procenata ih odlazi na studije, što je najviše u Evropi.
Učitelji u ovoj zemlji biraju se iz deset odsto najboljih studenata, moraju imati bar zvanje mastera, a najteže je upisati medicinu i učiteljski fakultet. Plata učitelja početnika je oko 2.500 dolara, imaju dnevno četiri časa, dva časa nedeljno se profesionalno usavršavaju, a status im je izjednačen s advokatima i ljekarima. Osim odličnog poznavanja svog predmeta, dobar nastavnik mora da obavlja istraživanja i da piše naučne radove da bi olakšao i poboljšao metode u radu s djecom.
Godišnje Finska po stanovniku izdvaja 1.500 eura za obrazovanje, ali je zato i jedna od najrazvijenijih zemalja svijeta iz kojih nema odliva mozgova.
Niko nije savršen
Naravno, nisu ni u Finskoj pošteđeni problema, a jedan je nedovoljno aktivno učenje stranih jezika jer Finci odlično govore engleski, a svi moraju znati i švedski, dok su za ostale jezike totalno nezainteresovani.
Kao i svuda, i u toj zemlji postoje problematična i hiperaktivna djeca. Da ne bi ometala ostale, ta djeca stavljaju se u zasebna odeljenja, u kojima s njima rade posebno edukovani stručnjaci.
Izvor: http://mojafinska.blogspot.com
