Ovo su savjeti stručnjaka organizacije Save the Children o tome kako da razgovarate sa vašim djetetom o pucnjavi u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu.
Ne oklijevajte i započnite razgovor sa detetom o ovoj osetljivoj temi
- Iako vam može izgledati da nikada nije pravi trenutak za razgovor sa vašim detetom o osetljivim temama poput pucnjave u školi, veoma je važno da ne ignorišete i ne potiskujete ovu temu. Ako to učinite, dete može osetiti zabrinutost i konfuziju, a ujedno se stvara prostor za širenje dezinformacija.
Uvjerite dijete da je bezbedno
- Započnite razgovor tako što ćete ga pitati šta već zna o događaju, dozvolite mu da izrazi svoje misli i osećaje i postavlja pitanja. Uverite dete da je bezbedno i budite iskreni sa njim. Ako dete ima pogrešnu sliku (kao što su pretpostavke da se pucnjave u školama često dešavaju ili da djeca nisu bezbedna u školi), potrudite se da mu razjasnite situaciju. Izbegavajte razgovor o slikovitim detaljima samog događaja. Umesto toga, naglasite bezbednost i pomozite detetu da razume važnostplaniranja zaštite u različitim vanrednim situacijama.
Objasnite detetu da je normalno osećati strah
- Svi osjećamo strah kada smo suočeni sa opasnošću. Strah je način na koji naš organizam reaguje i priprema nas za reakciju u trenucima opasnosti. Pomozite detetu da shvati da su njegove prirodne reakcije normalne i očekivane.
Prepoznajte znakove traume kod deteta
- Normalno je da deca budu zabrinuta zbog pucnjave u školi, ali ako dete pokazuje izraženije simptome straha, ljutnje ili povlačenja, razmislite o tome da potražite stručnu pomoć kako bi se adekvatno nosili sa ovom situacijom.Razgovor o teškim temama može biti izazovan, ali otvorenost i podrška mogu pomoći vašem detetu da se nosi sa novonastalom situacijom.
Na kraju, važno je naglasiti da, iako se suočavamo sa izazovima i teškim situacijama, razumevanje i podrška koje pružamo našoj djeci mogu imati veliki uticaj na njihovu sposobnost da prevaziđu strahove i traume.
Razgovarajte sa svojim detetom, pružite mu ohrabrenje, utjehu i osjećaj bezbjednosti. Otvorena komunikacija i podrška predstavljaju ključne faktore u prevazilaženju teških situacija kao što je ova.
Kroz razgovor, empatiju i razumjevanje, možemo pomoći našoj djeci da razviju otpornost i emocionalnu snagu potrebnu za suočavanje sa izazovima, a ujedno tako gradimo sigurno i ohrabrujuće okruženje u kome će naša djeca znati da mogu računati na nas, bez obzira na to s čime se suočavaju.
