Prema mišljenju Ratka Dmitrovića, direktora TV RAS, Republika Srpska tu ne može mnogo da uradi.
-Ako zaista odluče da BiH uključe u NATO, kaže Dmitrović, oni će to uraditi, kao što su uradili s Makedonijom. Tu se narod neće pitati, niti će se stav RS uvažiti kao nešto presudno. Nakon Makedonije – sve je moguće.
– Mislim da će BiH relativno brzo doći u situaciju da bude pred vratima NATO – ocjenjuje Dmitrović u emisiji “Od četvrtka do četvrtka”. On sumnja da bi u tom slučaju Republika Srpska izašla iz BiH, jer, kako kaže, zbog spleta antagonizovanih interesa, rasparčavanje te zemlje bi prouzrokovalo mnogo veće potrese i teško da bi prošlo bez velikih sukoba.
Komentirajući mogućnost da se dalje eurointegracije Srbije uslove priznanjem genocida u Srebrenici, Dmitrović konstatira da to samo pokazuje da Srbija treba da se oslobodi iluzije da će ikada ući u Evropsku uniju.
Kako ističe, ne bi ga iznenadili ni neki drugi zahtjevi, pored činjenice da su specijalno za Srbiju uveli Poglavlje 35, koje nisu imale druge zemlje-kandidati, a koje se odnosi na Kosovo i Metohiju. Sarkastično primećuje da će im možda pasti na pamet da “ispostave i zahtjev da srpski patrijarh pređe u katoličanstvo ili islam”.
EU je, smatra on, u najmanju ruku pred prekompozicijom, u kojoj će vjerovatno biti podijeljena na dva, a možda čak i tri kruga.
– U najužem krugu će biti nekoliko država, na čelu sa Njemačkom i Francuskom, i ostaće samo ono što je nešto na početku bilo – nekakva ekonomska zajednica. A ako EU funkcioniše na ovaj način po principu Sovjetskog Saveza, mislim da je to kraj – kaže on.
U osvrtu na poruke koje su se čule sa sarajevskog samita Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi, uključujući i provokacije koje je na skupu uputio predsednik Albanije Iljir Meta, Dmitrović navodi da ga čudi ponašanje Srbije prema Albaniji.
– Mi nikada nismo prekinuli diplomatske odnose s Albanijom, ni onda kad je naoružavala Albance na Kosovu, a prevezeno je oko 250.000 dugih cijevi, lakih topova i mitraljeza. Mi s njima nismo prekinuli diplomatske odnose. Nismo to uradili ni nakon izjava Edija Rame o ujedinjenju s Kosovom, nije bilo ni upozorenja ni povlačenja ambasadora. Pritom, mi ne otvaramo pitanje položaja Srba u Albaniji – kaže sagovornik Sputnjika.
On dodaje da je prilikom nedavne posjete Albaniji od jednog od prvaka srpske zajednice u toj zemlji Pavla Bulatovića čuo podatak da samo u Skadru i okolini živi između 20.000 i 25.000 Srba.
– Nikada nismo Albancima postavili ni pitanje zašto, pošto su nedavno opet dozvolili srpska prezimena, neko ko se prezivao Stojanović i sada hoće da se ponovo tako preziva, mora da plati za to 2.500-3.000 eura. Taj odnos Srbije prema Albaniji mi je neobjašnjiv – navodi Dmitrović.
Izvor: Oslobođenje.ba
