Naučnici koji su analizirali ostatke jednog meteorita otkrili su najstariju poznatu materiju na Zemlji.
Pronašli su zrna prašine u kamenu iz svemira – koji je pao na Zemlju 1960-ih – i neke su stare čak 7,5 milijardi godina
Najstarije čestice prašine nastale su na zvezdi koja je postojala mnogo pre nastanka solarnog sistema.
Tim istraživača objavio je otkriće u Zborniku Nacionalne naučne akademije.
Kada zvezda umre, čestice nastale na njoj plove svemirom. Ove „presolarne čestice” su onda postale deo novih zvezda, planeta, meseca i meteorita.
„One su čvrsti uzorci zvezde, prava zvezdana prašina”, kaže vodeći autor Filip Hek, kustos i profesor na Univerzitetu u Čikagu.
Tim naučnika iz Sjedinjenih Američkih Država i Švajcarske analizirao je 40 presolarnih čestica pronađenih na meteoritu koji je pao u Australiji 1969. godine.
„Delovi meteorita počinju da se pretvaraju u prah”, kaže koautorka Dženika Grir.
„Jednom kada se svi delovi odvoje, nastaje nešto nalik pasti i ima oštru karakteristiku – miriše na pokvareni puter od kikirikija.”
Ta pasta je onda ubačena u kiselinu, da bi ostala samo zvezdana prašina.
„Kao da zapalite plast sena da biste našli iglu”, kaže Filip Hek.
Da bi otkrili starost prašine, istraživači su merili koliko je dugo bila izložena kosmičkim zracima u svemiru. Ti zraci su visoko energične čestice koje putuju kroz našu galaksiju i prodiru u čvrstu materiju.
Neki od ovih zraka u interakciji sa materijom formiraju nove elemente. Što su izloženiji, formira se više ovakvih elemenata. Istraživači su koristili posebnu formu (izotop) neona da bi utvrdili starost čestica.
„Upoređujem ovo sa izbacivanjem kante na pljusak. Pod pretpostavkom da su padavine neprestane, količina vode koja se nakupi u kanti pokazuje koliko je dugo bila na kiši”, kaže dr Hek.
Merenje prisustva novih elemenata naučnicima otkriva koliko dugo je čestica bila izložena kosmičkim zracima. Tako otkrivaju koliko je stara.
Ispostavilo se da su neke od ovih presolarnih čestica najstarije otkrivene do sada.
Na osnovu toga koliko su bile u interakciji sa kosmičkim zracima, većina je stara između 4,6 i 4,9 milijardi godina. Poređenja radi – Sunce je staro 4,6 milijardi godina, a Zemlja 4,5.
Međutim, najstarije datiraju od pre oko 7,5 milijardi godina.
„Samo 10 odsto čestica su starije od 5,5 milijardi godina, 60 odsto ima između 4,6 i 4,9 milijardi godina, a ostale su između najstarije i najmlađe.
„Siguran sam da ima starijih presolarnih materija na ovom i drugim meteoritima, samo ih još nismo otkrili”, kaže dr Hek za BBC.
Najstarija ranije otkrivena čestica imala je oko 5,5 milijardi godina.
Ova otkrića dodaju nove detalje raspravi da li se nove zvezde formiraju stalno ili ne, ili da li je vremenom broj zvezda rastao ili ne.
„Zahvaljujući ovim česticama. sada imamo direktne dokaze za period pojačanog formiranja zvezda u našoj galaksiji pre sedam milijardi godina pomoću uzoraka iz meteorita. Ovo je jedan od ključnih nalaza naše studije”, rekao je dr Hek.
Istraživači su takođe saznali da presolarne čestice često lebde kroz svemir zajedno u velikim svežnjima, poput granole. „Niko nije mislio da je to moguće u toj meri”, objasnio je Filip Hek.
Izvor: Oslobođenje
