Predivna priča dolazi nam iz Banjaluke. Ona govori o ravnopravnosti, pruženoj prilici i prijateljskoj ruci koja je data onima koji predugo čekaju na nju. Osobe sa Daunovim sindromom počeli su raditi na praksi kao konobari u caffe baru Eklektik u Banjoj Luci.
Riječ je o rehabilitacionom dijelu programa PAIN koji je rađen u okviru organizacija Down syndrome Banja Luka i Down syndrome Beograd gdje je caffe bar Eklektik otvorio svoja vrata u vidu praktičnog dijela.
“Cilj i tendencija samog ovog projekta jeste da se dođe do zaposlenja i mi smo otvoreni potpuno za to, ali prije svega treba da nađemo zakonski okvir, da vidimo broj radnih sati s obzirom na njihove mogućnosti. Prvo da prođemo taj deo, a kada se završi projekat, ako se sve to zakonski “uklopi” onda ćemo naći i način da ih zaposlimo.” – kazala je Ina Pupić, vlasnica caffe bara Eklektik i klinički defektolog po struci.
Snalažljivost i predanost “novog osoblja” oduševilo je sve one koji su se tog dana našli na ovom mjestu.
“Sjajno su se snašli i sa velikim ponosom su radili, potpuno odgovorno i profesionalno. Bili su jako ljubazni prema gostima, a sa druge strane, kao refleksiju, dobili su još veću ljubaznost od strane gostiju, čak su neki hteli i da se slikaju. Najsimpatičnije je bilo što su im gosti prilično široko ostavljali bakšiš.” – priča nam Ina.
Ovaj događaj nije bio najavljen zbog čega su gosti, na prvu, bili jako iznenađeni, priča nam vlasnica kafića.
“Nikome nisam najavljivala da će se to desiti – ni preko medija, ni društvenih mreža, nisam govorila o tome ni u lokalu… Htela sam da vidim kako će ljudi reagovati koji su slučajno, spontano ili redovno došli na svoju kafu i desila se predivna atmosfera. Ljudi su potpuno oduševljeni sa tom idejom.”
Ono što je Ina Pupić naglasila jeste da se ne radi o osobama sa konobarskim vještinama i da je ovo bila njihova prva praksa, a ipak su se sjajno snašli u svemu.
Smatra da bi se u jedan ovakav projekat trebali uključiti i drugi i učiniti nešto veće po pitanju zapslenja osoba sa Daunovim sindromom.
“Svakako bih preporučila da se to organizuje na nekom višem nivou, da se svi ugostiteljski radnici na nivou BiH udruže u to da napravimo i mi taj projekat i pokrijemo ga u zavisnosti od lokaliteta gde imaju bilo kakve organizacije koje rade sa Daunovim sindromom, te da ih tako integrišemo u zajednicu. To su neki mali koraci za nas, a za njih je to ostvarivanje svih njihovih snova i želja da budu potpuno ravnopravni u društvu.”
