Mag, hipnotizer, predskazivač i vidovnjak Volf Mesing (1899-1974) bio je zagonetna ličnost, nešto poput grofa Kaliostra. Hitler ga se bojao, a Staljin i Berija su uvažavali njegovo mišljenje.
Doduše, niko sa sigurnošću ne može reći da li je to bilo baš tako. Kada je reč o Mesingu, gotovo da nije moguće odvojiti činjenice od mita i legendi.
Rođen je u jevrejskom naselju u Poljskoj, na teritoriji Ruske imperije. Roditelji su htjeli da im sin postane rabin i upisali su ga u vjersku školu, ali se to Volfu nije dopadalo. On je smatrao da je njegova misija u ovom životu potpuno drugačija, i jednog dana je pobjegao. Jednostavno je sjeo u prvi voz i otputovao. Nije imao novca za kartu, pa se od kontrolora sakrio ispod klupe, ali ga je ovaj ipak ugledao, dohvatio za kragnu i izvukao, a zatim zatražio kartu. Volf mu je ponudio parče papira od starih novina. Kontrolor je probušio papir i rekao: “Baš si čudan, imaš kartu a kriješ se”. Tada je Mesing shvatio da može upravljati ljudima i nametati im svoju volju.
Tim vozom je stigao u Berlin. Najprije je živio siromašno, prao je posuđe i čistio cipele. Padao je u nesvijest od gladi. Poslije izvjesnog vremena zaposlio se u cirkusu. Njegovi nastupi su bili nevjerovatno efektni, tako da je brzo postao popularan. Samo je Mesing umio da pronađe skrivene stvari, da čita misli, predskazuje budućnost i nameće svoju volju. Sve to je on radio pošteno, bez pomoćnika. To nisu bili trikovi zasnovani na iluziji – on je zaista bio prozorljiv i činio je čuda.
Mesing, Frojd i Ajnštajn
Jednom je cirkus gostovao u Beču. Tamo su se za Mesingov fenomen zainteresovala dva velika naučnika – Sigmund Frojd i Albert Ajnštajn. Sva trojica su se sastali da bi izvršili eksperiment. Mesing je rekao Frojdu: “Zamislite neku želju i ja ću je ispuniti”. Zatim je prišao Ajnštajnu i iščupao iz njegovog brka tri dlačice. “To ste htjeli, zar ne?”, upitao je Frojda. “Da”, odgovorio je Frojd, piše Ruska riječ.
Mesing je mnogo putovao. Mnogi ljudi su bili zainteresovani za njegove tačke. Posjetili su ga Mahatma Gandi, Merlin Monro i predsjednik Poljske Pilsudski. Kada je Hitler došao na vlast Mesing se vratio u Poljsku. Tamo je u jednom varšavskom teatru izrekao svoje čuveno proročanstvo: “Ako Hitler zarati na Istoku, otići će u smrt”. Hitler se strašno naljutio kada mu je to prenijeto, raspisao je potjernicu i ponudio 200 hiljada maraka za Mesingovu glavu. Tada je počeo lov na jevrejskog maga. Kada su fašisti zauzeli Varšavu Gestapo je uhapsio Mesinga. Patrola ga je zaustavila na ulici:
– Ko si ti?
– Artista.
– Lažeš. Ti si Mesing. E pa, zdravo jevrejski mađioničaru! U Berlinu te svi željno očekuju.
Poslije tih riječi je Mesing zadobio udarac u glavu i izgubio svijest. Probudio se u policijskoj stanici. Izvukao se samo zahvaljujući svom neobičnom daru. U mislima je naredio gestapovcima da uđu u njegovu ćeliju. Oni su poslušno ušli ne shvatajući zašto to čine. Mesing ih je zaključao u ćeliji, izašao napolje i žurno se uputio u pravcu sovjetske granice.
U Sovjetskom Savezu se tada već znalo za njega. Staljin je poslao svoj lični avion po njega i naredio da ga dovedu u Kremlj. Mesinga su pratili ljudi u uniformama Narodnog komesarijata unutrašnjih poslova.
“Pokažite šta umijete”, rekao je Staljin. “Dođite sutra kod mene u ljetnjikovac. Bez ikakve procedure – vama nije potrebna propusnica, zar ne?”
Sutradan je Mesing neometano ušao u Staljinov ljetnjikovac. Obezbjeđenju je ulio pomisao da je on generalni komesar državne bezbjednosti Lavrentij Berija. Tako da su ga svi pustili da prođe.
Sljedeća provera je bila teža. Staljin je naložio Mesingu da podigne u državnoj banci 100.000 rubalja, i to bez ikakvih dokumenata. Određenog datuma je Mesing otišao u Centralnu banku, pokazao na kasi prazan list i zatražio da podigne 100.000. Službenik banke je uradio ono što se od njega tražilo. Mag je stavio novac u torbu i otišao u Kremlj.
Nije poznato da li je Mihail Bulgakov znao za Mesinga. Vjerovatno je znao. U svakom slučaju svi ti trikovi mnogo liče na ono što izvodi Voland u romanu “Majstor i Margarita”.
Mesing je i u Rusiji izrekao neka proročanstva. Najprije je predskazao skori početak rata. Čak je predvidio i sedmicu u kojoj će rat početi. Rekao je da će to biti posljednja dekada juna 1941. godine. Zatim, još prije početka rata, rekao je da vidi kako sovjetski tenkovi ulaze u Berlin.
Komplikovan odnos sa Staljinom
Njegov odnos sa Staljinom nije bio jednostavan. On nije bio Staljinov lični mag, kako mnogi misle. Staljinu uopšte nije bio potreban “dvorski mag”. Mesing je zaista umio da čita misli, ali je Staljin i sam znao šta njegovi saradnici misle, dok je svoje sopstvene misli pažljivo skrivao od svih. Zbog toga mu nije bio potreban telepata i ekstrasens u blizini. Teško da bi se Staljinu dopalo to što neko u njegovom okruženju može da čita njegove misli. Staljin i Mesing su se zapravo samo nekoliko puta sreli.
Pa ipak, Mesing je imao uticaja na Staljina. Kažu da ga se Staljin čak i pribojavao. Priča se da se Mesing u martu 1953. godine tajno ušunjao u Staljinov letnjikovac. Staljin ga je tada pitao:
– Ti predskazuješ budućnost. A znaš li kad ćeš sam umrijeti?
Mesing je odgovorio: “Poslije vas, druže Staljine”.
– Znači, ti znaš kada ću ja umrijeti?
– U najskorije vrijeme.
Poslije tih reči Staljin je od straha iskolačio oči, usta su mu se otvorila, a kapci postali teški. Na kraju se sručio na pod. Vjerovatno je to samo legenda, ali je mnogo zanimljiva: zli car umire pomoću mađija dobrog čarobnjaka…
Mađije nisu pomogle ni samom Mesingu. U posljednjim godinama svog života on je teško bolovao i mnogo se plašio smrti. Kada je trebalo da krene na operaciju pogledao je svoj portret i rekao: “Gotovo je Volfe. Ti se više nećeš ovamo vratiti”.
Mesing je umro, a njegov život je ostao pod velom tajne. Kažu da se u arhivama KGB-a još uvek nalaze dokumenti vezani za Mesinga koji su pod pečatom državne tajne.
Izvor: slobodna-bosna.ba
