Udruženje OBRAZOVNA INICIJATIVA pokrenulo je projekat “Let's update – Ažuriraj se”, u okviru programa “Banja Luka ljudskog lica”.
Više o projektu saznali smo od koordinatorice i zamjenice direktora udruženja “Obrazovna inicijativa” Nataše Pivašević, koja je po zanimanju psiholog, i izvršnog direktora udruženja Ognjena Tadića, diplomiranog psihologa.
“Projekat ima nekoliko aktivnosti, a sve su usmjerene na pružanje korisnih i zanimljivih sadržaja osobama treće životne dobi. Međutim, kako smo mi udruženje koje se ne bavi samo tom starosnom generacijom, već primarno mlađom populacijom, mi smo, zapravo, obučavali mlade koji će biti na terenu i raditi sa osobama treće životne dobi”, rekla je Nataša Pivašević u razgovoru za BUKA magazin.
Projekat ima dvije glavne aktivnosti, a jedna od njih je i informativni portal OPTIMISTIČNO https://optimisticno.com/ koji je namijenjen osobama treće životne dobi, a koji ima za cilj da objedini sve ključne informacije o aktivnostima vezanim za stara lica, a koja se realiziju na prostoru Banjaluke.
“Preko ovog portala, starija lica mogu da se informišu kakva su dešavanja i kojim aktivnostima se mogu priključiti, a vezano je za njihovu generacijsku dob. Tu se radi o informacijama vezanim za život, zdravlje, zaštitu mentalnog zdravlja, odnos sa članovima porodice, unucima, komunikaciji sa bližnjima i slične stvari. Druga strana projekta je obuka mladih. Radi se o iskustvenom obliku obuke u okviru onoga što se zove neformalno obrazovanje. Mi istražujemo takozvani teren i saznajemo šta se na terenu radi, šta se može raditi, ko sve radi i kakav mi doprinos kao predstavnici civilnog sektora možemo dati društvenoj zajednici kroz svoje aktivnosti. Te aktivnosti su najčešće društvene edukativne ili kreativne prirode, koje imaju za cilj da podstaknu i aktivizam, to jest uključivanje starijih lica u razne projekte”, objasnila je sagovornica.
Razgovoru se priključio i Ognjen Tadić, koji je edukator i supervizor mladih volontera uključenih u aktivnosti projekta.
“U sklopu projekta obilazimo razna udruženja koja se bave licima treće dobi, pa smo tako obišli i ‘Mozaik prijateljstva’ gdje smo istražili ‘Bakin kutak’ i podjelu hrane na terenu ljudima u stanju najtežih socijalnih potreba. Na taj način dobijamo uvid kako žive oni koji su na najnižoj socijalno-ekonomskoj ljestvici. Pored toga, informacije dobijamo i po mjesnim zajednicama, naročito smo usmjereni ka onim njihovim akcijama koje se bave mentalnim zdravljem. Radimo i sa jednom grupom koji su dugogodišnji članovi udruženja ‘Zdravo da ste’, a koji su uveliko seniori. Tu želimo da dobijemo uvid u njihov dosadašnji rad kao aktivista. Paralelno smo išli i u posjetu mješovitom horu ‘Nacinalnih manjina’. Imamo u planu da posjetimo i druga kulturno-umjetnička društva, različita civilna društva, obići ćemo i sve one druge institucije koje organizuju projekte vezano za zaštitu zdravlja čovjeka. Ukratko, mi se kroz ovaj projekat mrežimo sa svim onim organizacijama koje već rade neke aktivnosti i kroz to dobijamo stvarnu sliku šta se dešava na terenu i šta mi treba dodatno da ponudimo kako bi poboljšali taj aktivistički rad”, rekao je mladi psiholog aktivista.
Sagovornici su potvrdili ono što se već godinama vuče kao najveći problem starijih osoba, a to su zdravlje i finansije, te da je to ono što stariju populaciju najviše okupira tokom dana. Nataša je naglasila da postoji problem i kako doći do onih starijih lica koja ne dolaze u udruženja i druga javna okupljališta.
“Kod starijih osoba se vide razlike ne samo kroz finansije nego i kroz očuvanost mentalnog i fizičkog zdravlja. Od tog zavisi i kakvog će biti raspoloženja i da li će uopšte htjeti da se druže i društveno aktiviraju. Vjerujem da ima mnogo ljudi koji imaju potrebu za druženjem i učestvovanjem u društvenim dešavanjima, ali da nisu u dovoljno dobrom psihičkom stanju da bi se aktivirali i počeli uzimati nešto od zajednice. Naše najveće pitanje je zapravo kako doći do takvih osoba, koje se ne kreću dovoljno po javnim mjestima”, rekla je Nataša.
Ona je dodala da je jedan od razloga izolovanosti ljudi i taj što veliki broj stanovništva boluje od PTSP sindroma i drugih psihičkih bolesti, te da je jedan od razloga njihovog aktivizma upravo taj da se pozabave i tom populacijom, mada bi, po njenom mišljenju, tim problemom trebalo da se bavi država.
“Što se tiče nas kao aktivista, mi se ne možemo baviti tim stvarima, jer mi smo u primarnoj prevenciji, a kada neko već boluje od bilo kakvog sindroma izazvanog bilo koji stresom, podliježu pod ingerencije nekih drugih institucija i to podrazumijeva sistemsku podršku. Tu je potreban dugoročan tretman, a ne nešto što zavisi pojedinačno od projekta do projekta. Mi idemo iz ugla nevladinog sektora i bavimo se stvarima na koje je moguće uticati sa minimalno resursa, ljudskih i materijalnih. Mi, zapravo, želimo da uvežemo društvenu zajednicu kako bi kvalitetnije funkcionisala”, rekla je Nataša na kraju razgovora.
Izvor:6yka.com
