Strepnja
Ne, nemoj mi prići
Hoću izdaleka
da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.
Ne, nemoj mi prići
Ima više draži
ova slatka strepnja, čekanje i stra.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.
Ne, nemoj mi prići
Našta to i čemu?
Izdaleka samo sve ko zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne priđu oka tvoja dva…
Aa
Na današnji dan, 11. februara 1993. godine, preminula je srpska pjesnikinja Desanka Maksimović, veoma značajna za afirmaciju ženskog literarnog stvaranja.
Rođena je 16. maja 1898. godine u selu Rabrovica kod Valjeva, ali se njena porodica brzo preselila u Brankovinu, gdje je provela cijelo djetinjstvo.
Gimnaziju je završila u Valjevu, a poslije toga Filozofski fakultet u Beogradu. Nakon školovanja radila je kao profesor srpskog jezika u više škola u periodu od 1923. do 1953. godine.
Za svoj rad više puta je bila nagrađivana, pa je tako dobila Vukovu nagradu, Njegoševu nagradu, nagradu AVNOJ-a, a izabrana je i za počasnog građanina Valjeva.
Poeziju je počela da piše još u srednjoj školi, kada su joj publika i kritičari bili drugovi i drugarice iz razreda, koji su je hrabrili da nastavi.
Među njenim najboljim pjesmama nalaze se: “Predosećanje”, “Strepnja”, “Prolećna pesma”, “Opomena”, “Na buri”, “Krvava bajka”…
