Simbolički, nakon dva mjeseca od pronalaženja mrtvog tijela Davida Dragičevića objavljujem kako je moja privatna istraga okončana, te objelodanjujem spisak samo „krupnih riba“ koje će zakonski odgovarati za monstruozno ubistvo ovog nesrećnog mladića, ali i za situaciju u koju su doveli društvo. Još kad sam Davoru i Suzani izražavao saučešće i obećao da će SVI ODGOVORNI za stradanje njihovog sina biti privedeni pred „lice pravde“ bio sam svjestan kako je u zločin umiješan sam vrh policije.
Obzirom da godinama poznajem sve, apsolutno sve, aktere ovog krivičnig predmeta (uključujući i pravosudne) i odlično znam o kakvim bitangama je riječ, pretpostavljao sam i kako će se dalja dešavanja materijalizovati. Trebalo ih je pustiti da sami „zadokumentuju“ dokaze sopstvene odgovornosti – i u tome su bili „vrlo uspješni“.
Ovom objavom u stvari samo prezentujem imena visokorangiranih nosioca institucionalne moći Republike Srpske koji će odgovarati i za ovaj zločin i za tešku društvenu situaciju koju su produkovali. Poslije ubistva Davida Dragičevića Republika Srpska zasigurno više neće biti ista!
Piše: Borislav Radovanović
Desetine hiljada građana koji svakodnevno čitaju moje tekstove dalji navodi neće iznenaditi, pa čak ni pojedina imena sa spiska „osumnjičenih“. Kontinuirano sam iz nebrojeno uglova analizirao aktuelna dešavanja upravo da svako koga to interesuje može racionalno spoznati i suštinu i brojne različite dimenzije problema. I kako je to nebrojeno puta prezentovano – LJUDI SU SPOZNALI esenciju problema.
Ovakvo „pripremanje“ javnosti bilo je nužno jer zdrav razum teško može u kratkom vremenu prihvatiti istinu koja se tako duboko kosi sa percepcijom svakog normalnog čovjeka, a sa kolektivnom sviješću posebno. Ono šta će uslijediti neminovno će šokirati i one koji su ispratili gro objava zajednice „PRAVDA ZA DAVIDA“, ali bar ne u mjeri kako bi to bilo da nisu pripremljeni na zastrašujuću i tako surovu istinu.
Danas je Glavni republički tužilac Mahmut Švraka izdao saopštenje kako će razmotriti prijedlog koji smo mu Davor Dragičević i ja uputili, te „donijeti odluku“. Javno mu poručujem kako nema potrebe da se uopšte „jadan pati“ kakvim razmatranjima i odlukama i to iz vrlo pragmatičnog razloga. Republičko tužilaštvo, a to podrazumijeva i ove Lepirove „stručnjake“, nije stvarno nadležno za procesuiranje ubistva Davida Dragičevića. Njihova zakonska obaveza bila je da ovaj slučaj istraže do nivoa za koji su stvarno nadležni, a potom da predmet proslijede Tužilaštvu BiH.
Obzirom da svi vidimo šta je za dva mjeseca uradilo i okružno i republičko tužilaštvo nema potrebe da to uopšte razmatramo. No, zato MORAMO apostrofirati šta je policija MOGLA URADITI da se tužilaštvo nije ponašalo ovako skandalozno, a spram pojedinaca i saučesnički. Normalno, govorim o policiji kao instituciji, a znamo pojedince koje odatle treba „proslijediti“ u fočanski zatvor (tamo kazne izdržavaju najteži kriminalci). No, njima se „smješi“ državni kazamat. Posebno kad od Darka Ilića budu oduzeti svi predmeti „Teških ubistava“ u kojima je saučesnik i koje drži u ladicama samo kako ne bi bili istraženi.
U nebrojeno puta potvrđenom pravilu ovakva ubistva naša policija rješava u vremenu između tri i sedam dana. Ponavljam: tri do sedam dana! Zašto i ovoga puta nije ispoštovan ovaj „standard“ prvu odgovornost snose Lukač, Ćulum i Ilić, od kojih kao saučesnika nismo ništa mogli ni očekivati. Pitanje je zašto novi tim Siniše Kostreševića nije postigao kakav konkretan rezultat. U prethodnom tekstu sam to pobliže objasnio, pa se sad zadržavam na suštinskom pitanju: kako da ljudi istražuju „Teško ubistvo“ kad je tužilaštvo i danas na prvobitnoj „pravnoj kvalifikaciji“ – onoj Ilićevoj?
Za naše republičko i banjalučko okružno tužilaštvo David Dragičević je i danas „pijani i nadrogirani kradljivac koji je s mosta pao u Crkvinu i (samo)utopio se“. Dok god je tužilaštvo na takvom stanovištu policija, sve i da hoće, ne može istraživati „Teško ubistvo“. Lijepo je to Siniša Kostrešević objasnio Anketnom odboru: njegov tim intenzivno prikuplja obavještenja i to je jedino šta im je tužilaštvo omogućilo. Dokaze i dokazna sredstva „Teškog ubistva“ da bi prikupljali mora tužilaštvo da im OMOGUĆI, a to očigledno neće.
Da je tužilaštvo izdalo adekvatnu naredbu sa kvalifikacijom „Teško ubistvo“ odavno bi neposredni počinioci i direktni saučesnici bili pohapšeni, kriminalistički i krivično-procesno obrađeni, te predani tužilaštvu radi njihovog pritvaranja. Pohapsiti ubojice i pribaviti „osnov sumnje“ da su upravo oni počinili ovaj zločin je tek pitanje rutine, a ključno pitanje je: šta sa njima dalje činiti? Zar ih predati njihovim saučesnicima iz tužilačkog tima, koji su već „kontaminirali“ sve ključne dokaze i unaprijed obezbijedili im oslobađajuće presude. To pravi profesionalci blagovremeno prepoznaju i znaju kako izbjeći pripremljene zamke. Potrebno im je malo više vremena, ali zato ne rizikuju da teški zločinci izbjegnu zaslužene kazne.
Ima sve ovo još jednu dimenziju zbog koje Kostrešević „taktizira“. Nismo u kontaktu i nemam konkretna saznanja, ali znam kako se takve stvari rješavaju. Ukoliko želite, pored neposrednih izvršilaca, procesuirati i sve saučesnike ovog zločina onda ne srljate sa hapšenjima, nego predmet istražite do kraja (šta traži vrijeme), pa organizujete veliku akciju i kompletno zločinačko udruženje predate tužilaštvu – sve sa dokazima. No, to nikako nije ni banjalučko ni republičko tužilaštvo, već se odlično zna koje.
Niko, apsolutno niko, u ovoj priči nije naivan, a ponajmanje ja koji sam obećao da će SVE ODGOVORNE dostići PRAVDA – „ZA DAVIDA“. Nismo Davor i ja obratili se Mahmutu Švraki sa primarnim ciljem da stvarno formira novi novi tim „tužilačkih baraba“, nego da mu prezentujemo na čemu počiva njegova individualna odgovornost. Sa druge strane, daleko bilo da smo toliko naivni, pa da mu otkrijemo baš sve elemente njegove odgovornosti. Time ćemo se baviti kad bude procesuiran!
Jeste da je trebalo vremena, ko zna koliko hiljada građana je istinu i pravdu moralo dva mjeseca tražiti po trgovima, na stotine hiljada građana je svoju borbu materijalizovalo preko društvenih mreža, ali će zato naša pobjeda biti veličanstvena. Da budem iskren do neposrednih ubica i direktnih saučesnika moglo se doći mnogo ranije, ali bi nam po ko zna koji put izbjegle „krupne ribe“. Zato je trebalo vremena i rada, ali kad čovjek ne želi da i njegova djeca nakon monstruoznog orgijanja završe mrtva u kanalizaciji (stravično!) onda u Davidu vidi sopstvenu djecu. U tom pogledu ne razlikujem se od mojih 310 000 saboraca unutar „PRAVDE ZA DAVIDA“ (i Dženana, Nikole, Denisa…).
Dakle, ukoliko je neko iz ovog teksta shvatio kakva se ovde „rovovska bitka“ vodi dobro je po njega. Ostali će to shvatiti iz budućih objava. Sad slijedi najavljeno, a to je spisak samo „krupnih riba“ koje će kad-tad odgovarati da stradanje Davida Dragičevića i zato što desetine hiljada građana 60 dana uzastopno stoje na trgovima diljem zemlje u traženju istine i pravde.
SPISAK „OSUMNJIČENIH“:
- Željka Cvijanović
- Mahmut Švraka
- Želimir Lepir
- Dalibor Vrećo
- Dragan Lukač
- Darko Ilić
- Darko Ćulum
- Nedeljko Lubura
- podugačak spisak njihovih „skutonoša“
Pitate se: od kud sad Željka Cvijanović? Doći će vrijeme kad ću to vrlo precizno obrazložiti. Ima u ovoj priči još jedan ministar kojim ću se dobrano pozabaviti. Poltron Darko Ćulum je svojevremeno tužilaštvu dostavio službenu zabilješku (vidi foto) o sadržaju moje SMS poruke njemu da će se tresti „vlada Željke Cvijanović“. Još kako će se tresti, a on sam je u toj zabilješki pomenuo predmet organizovanog kriminala, kojim će se, pored Davidovog ubistva (zaseban krivični predmet, a ima ih još), vrlo brzo baviti STVARNO NADLEŽNO TUŽILAŠTVO. Bar on bi trebao znati da ja uvijek držim data obećanja.
Izvor : Boris Radovanović blog
