Nakon nekoliko meseci intezivnog bombardovanja sirijskih i ruskih snaga, grad Kafr Nabl u provinciji koju drže pobunjenici je sada više dom mačkama nego ljudima.
Ljudi i mačke pružaju jedni drugima utehu u teškim vremenima, piše BBC novinar Majk Tomson.
U podrumu razrušene barake, 32-godišnji Salah Jar (na slici iznad) nije sam. Oko njega su mačke, prestravljene poput njega.
„Mačke mi pružaju utehu”.
„Bombardovanje, uništavanje, patnja se čine mnogo manje strašnim”, kaže mi.
U Salahovom rodnom gradu bilo je 40.000 ljudi, a sada u Kafr Nablu živi tek stotinak. Teško je izračunati koliko mačaka živi tamo, ali je moguće da ih ima na hiljade..
„Mnogo ljudi je otišlo iz Kafr Nabla. Mačkama je potreban neko da brine o njima, da im daje vodu i hranu, pa su se sklonile u domove onih koji su ostali. Svaka kuća ima petnaestak mačaka, neke i više”, kaže Salah.
On još uvek radi kao reporter lokalne radio stanice Freš FM, iako je zgrada u kojoj se nalazio radio srušena u nedavnom vazdušnom napadu. Na svu sreću, radio stanica je preseljena pre napada na bezbednije mesto.
Radio stanica, koja je najavljivala bombaške napade, emitovala vesti, zabavni program i uključenje slušalaca, bitna je za mačke, kao što je i za ljude. Desetine mačaka živi tamo.
Osnivača radio stanice, aktivistu Raeda Faresa, ubili su naoružani islamisti u novembru 2018. godine, čim je uveo poseban dodatak za kupovinu mleka i sira.
„Mnogo mačaka je rođeno u toj zgradi. Jedna od njih, sa belim i smeđim tačkama, razvila je poseban odnos sa Raedom. Ona je išla kuda i on, spavala pored njega”, rekao je Salah.
Dok napušta razrušenu kuću, ispraća ga gotovo zaglušujuća kakofonija, mjaukanje sa raznih strana. To se dešava svima, kaže on.
„Ponekad dok hodamo ulicama ima 20 ili možda i 30 mačaka koje nas prate. Neke od njih idu kući s nama”.
Kad padne mrak, lavež i cviljenje brojnih pasa lutalica se čuje. Oni su gladni i nemaju gde da žive i konkurencija su mačkama u gradu. Salah kaže da u redovnim „okršajima” između mačaka i pasa, obično mačke izlaze kao pobednici.
„Ima ih mnogo!”, kaže on.
Mnoge od njih su bili voljeni kućni ljubimci porodica koje su pobegle iz grada nakon što su prorežimske snage počele da vraćaju Idilb prošlog aprila.
Sada, kada nemaju struje i redovne obroke, morale su da pronađu domove među ruševnima.
Iako ljudi poput Salaha nisu sigurni da će ostati živi, niti znaju odakle će im stići sledeći obrok, deluje da za stolom uvek ima mesta za njegove četvornožne prijatelje.
„Kad god jedem, bilo da je povrće, rezanci ili samo sušeni hleb. Tada osećam da smo oboje slaba stvorenja i da moramo da pomažemo jedni drugima”, kaže on.
Mačke su često povređene, kao i drugi, s obzirom na konstantno bombardovanje. Iako lekova nema dovoljno, kao i svega ostalo uostalom, Salah kaže da se trudi da se brine o njima.
„Imam prijatelja koji ima mačke u kući. Jednu od njih je pogodila raketa i raznela joj joj šapu. Uspeli smo da je odvedemo u Idlib na lečenje i sada ona može da hode kao i ranije”, kaže on.
S obzirom da su snage predsednika Bašara al Asada sada nedaleko od Kafr Nabla, grad će uskoro zauzeti vojnici. Salah kaže da je zabrinut, ne samo za sebe i prijatelje već i za mačke.
„Delili smo dobro i loše, radost i bol i mnogo, mnogo straha. One su postale naši partneri”, kaže on.
Kaže da ako se desi ono najgore i mora da napusti Kafr Nabl, povešće mnoge mačke sa sobom.
Usred svih ratnih strahota, čini se da se stvorila bliska veza između ljudi i kućnih ljubimaca, koja se ne može lako raskinuti.
Izvor:Oslobođenje
