Imam sjajnu i strašnu potrebu da se zahvalim svojoj porodici, koji su podnijeli nadljudske napore i izdržali sve moje frustracije. Preživio sam inspirisan njima. Ni Bosnom, ni Komšićem, ni Dodikom, ni politikom. Samo njima pripadam i njihov sam, kazao je Josip Pejaković na koncu Pressinga na N1.
“Zahvaljujujući poruci, pismu, moga sina, koji vidjevši da odlazim, da ću umrijeti on ga je napisao”, rekao je Pejaković, koji je potom kroz suze to pismo i pročitao.
“Stari moj, hoću da ti kažem neke stvari od prvoga trena, kada je sve ovo počelo, ali ne želim da ti prisjedam na muku.
Na mukama si znam, u užasu koj nikada nisi ni sanjao da će ti se desiti. U užasu koji nisi ni po čemu zaslužio.
Znam da nisi OK, ali isto tako znam da ćeš biti dobro.
Svi problemi koje imaš nevezano za ovu trenutnu borbu su nebitni.
Šta god da je – riješićemo ih zajedno.
A ono najvažnije sad je to da ne postustaješ nijednog trebna. Uvijek si bio jak kao lav, kako za sebe, tako za sve nas. Nema popuštanja. Kad misliš da ne možeš ustani, kad misliš da ne možeš jesti – jedni. Muka je ali moraš.
To je jedini način i bit ćeš dobro. Možda misliš da nisam tu, da ne dolazim. Nisam tu da jer sam prehlađen i ne želim da te zarazim nekom glupošću. Ali vjeruj, nema noći da sam zaspao kad si tu. Nema trena da ne mislim na tebe, da ne mislim šta ću uraditi i kako ću ti pomoći.
Tu sam uvijek stari moj. I znam, da ćemo zajedno ovo riješiti. Samo sad kad si izgurao najgore, glavu gore i bori se. Molim te, bori se, ti si moj heroj, moj uzor i moj tata.
Volim te.”
Izvor: N1
