Nura je krajem 1994. godine u Srebrenici izgubila muža Aliju. Nakon toga, 25. maja 1995. godine, u masakru na tuzlanskoj Kapiji poginuo joj je 24-godišnji sin Admir, a svega nekoliko mjeseci kasnije, izgubila je i drugog sina 16-godišnjeg Azmira.
Azmir je imao svega 16 godina kada su ga, pucajući mu u leđa, ubili pripadnici zloglasne jedinice “Škorpioni”, krajem jula ili početkom augusta 1995. godine, na lokaciji Godinjske Bare kod Trnova.
“Bio je osmi razred, nije bio ni završio školu kada je pala Srebrenica. Otišao je preko šume. Ispratila sam ga, a on se kratko nakon toga vratio. Pitala sam ga: ‘Sine, što si se to vratio?’ On mi je rekao: ‘Nisam te mama poljubio, ja sam se vratio da te poljubim.’ Poljubila sam ga. Idi sine, rekoh mu, a znala sam da se više nikada neće vratiti”, u suzama priča Nura Alispahić.
“Ja sam upalila televizor u 10 sati preksinoć. Normalno upalila, nisam ni znala o čemu se radi. Samo javiše, nažalost sad će majka poznati sina, a sestra brata. Pokazaše njih četvoricu, i pobiše ih. Onda pokazaše još dvojicu, opsovaše im nešto i kažu sklonite ih. Moj sin i još jedan. Oni njih skloniše. Oni ubiše onog ispred njega, a moj sin se okrenuo i gleda, kao da traži neku pomoć. Kako se okrenuo i pogleda, oni ga ubiše, a on pade na zemlju. A ja zapomaga, sine ubiše mi te…”
