Finska se decenijama sprema za ruski napad i pružila bi snažan otpor ako do toga dođe, rekao je danas komandant oružanih snaga te države.
Skandinavska zemlja izgradila je velik arsenal. No, osim vojne opreme, general Timo Kivinen kaže da je ključan faktor to što bi u slučaju napada Finci bili motivirani da se bore.
“Najvažnija linija odbrane je ona između ušiju, kao što to rat u Ukrajini upravo dokazuje,” rekao je Kivinen u intervjuu.
Finska je 40-ih godina ratovala dva puta protiv svoga istočnog susjeda s kojim dijeli 1.300 kilometara dugu granicu. Zbog zabrinutosti da bi Rusija mogla izvršiti invaziju kao na Ukrajinu 24. februara, neutralna Finska podnijela je zahtjev za učlanjenje u vojni savez NATO.
Od Drugog svjetskog rata Helsinki je na visokom nivou vojne spreme.
“Sistemski smo razvijali svoju vojnu odbranu za ovakvu vrstu rata koji se događa u Ukrajini, uz masovnu upotrebu vatrene moći, oružanih i zračnih snaga,” rekao je Kivinen.
“Ukrajina je težak zalogaj (za Rusiju), a bila bi i Finska,” rekao je.
U ratovima s Rusijom ubijeno 100.000 Finaca
Oko 100.000 Finaca ubijeno je tokom dva rata koje je Finska vodila protiv Sovjetskog Saveza i izgubila je desetinu svog teritorija.
Nacija od 5.5 miliona ima ratnu vojnu snagu od oko 280.000 vojnika s 870.000 uvježbanih rezervista. Nije ukinut vojni rok za muškarce kao u mnogim drugim zapadnim nacijama nakon kraja Hladnog rata.
Zemlja ima također jedno od najboljih topništva u Evropi te krstareće projektile s dometom do 370 kilometara. Troši 2 posto svoga BDP-a na odbranu, što je nivo viši od mnogih zemalja članica NATO-a.
Ratni brodovi, borbeni avioni, dronovi…
Finska naručuje četiri nova ratna broda, kao i 64 F-35 borbenih aviona od američkog odbrambenog diva Lockheed Martina. Također, Finska planira naručiti do 2.000 dronova, protivzračnu opremu i gradi ograde na granici s Rusijom.
Oko 82 posto ispitanika koje je 18. maja odgovaralo u anketi za ministarstvo odbrane, reklo je da bi bili voljni učestvovati u nacionalnoj odbrani ako Finska bude napadnuta. Finskom i švedskom zahtjevu za pristup NATO-u protivi se Turska, članica saveza, i vode se pregovori o tom pitanju. Ankara optužuje Helsinki i Stockholm da podržavaju kurdske militante i embargo oružja Turskoj.
Članstvo u NATO-u dopustilo bi Finskoj da osnaži svoje kapacitete ranog upozorenja tako što će postati dio zajedničke zračne kontrole saveza, rekao je Kivinen.
Finska bi također imala koristi od odvraćanja time što je dio saveza u kojem je napad na jednu članicu napad na sve, rekao je i zaključio:
“Svejedno, glavnu odgovornost za odbranu Finske i dalje će snositi Finska.”
