Dugi redovi na šalterima u Bosni i Hercegovini su svakodnevna slika, te su postali predmet viceva. Reforma javne uprave i javnih službi, jedan je od zahtjeva Evropske unije Bosni i Hercegovini. U kojoj fazi je ta reforma i gdje su problemi?
Ako npr. želite promijeniti samo adresu firme, taj proces će trajati više od mjesec, priča nam Emina koja se početkom septembra preselila i još nije okončala proces da bi mogla normalno raditi. Formulari, takse, institucije, ovjere, sve zahtijeva mnogo vremena.
“Odrediti jednu osobu koja će tu cijelu proceduru odraditi, završiti, ako ste vi neko društvo koje ima jedan, dva, tri uposlena, a u međuvremenu se trudite da ne gubite vrijeme. Svaki dan vam je vrijedan i važan u smislu nekakvog prometa”, kaže poduzetnic Emina Daut.
Glavni problem neefikasnosti javne uprave je u komplikovanom administrativnom uređenju. Javna uprava regulisana je na svim nivoima vlasti. Ta iscjepkanost predstavlja neefikasnost, podsjećaju u nevladinom sketoru.
“Glavni razlog neefikasne javne uprave je nespremnost političkih elita da i pored deklarativnih opredjeljenja, krenu u provođenje neophodnih reformskih procesa. To bi značilo racionalizaciju broja zaposlenih, otvaranje javne uprave prema građanima i smanjenje troškova javne administracije”, smatra Selma Ašćerić, “Javnarasprava.ba”.
Neke institucije se trude da građanima daju online objašnjenja, no uzalud online objašnjenje, ako uslugu ne možete dobiti online. BiH nema zakon o elektronskom potpisu. Legislativa nije usklađena sa direktivama Evropske unije. Proces digitalizacije javne uprave ne ide željenom brzinom, kažu u Centru za politike i upravljanje.
“Kada dođete na šalter, vi date svoju ličnu kartu. Službenik pogleda vašu ličnu kartu, ustanovi da je to vaš identitet i da vam određeni dokument. Kada aplicirate online, to nije moguće. Morate imati sistem dvostruke autentifikacije koja će dokazati da ste vi zaista ta osoba koja traži dokument online”, govori Adis Muhović, Centar za politike i upravljanje.
U Uredu koordinatora za reformu javne uprave kažu da je blokiran fond za reformu. Razlog je što Vlada Republike Srpske nije prihvatila produženje Memoranduma o razumijevanju za funkcionisanje fonda. Zbog toga je vraćeno oko pet miliona donatorskih sredstava namijenjenih reformi.
“Oni su tražili da se na entitetskom nivou provode procedure javnih nabavki i da se entitetski podijele sredstva, tražili su partikularizaciju fonda. Zahtjev Evropske komisije je da se reforma odvija harmonizovano u cijeloj državi”, istakao je Dragan Ćuzulan, koordinator Kancelarije za reformu javne uprave.
S obzirom na to da se reforma javne uprave u Bosni i Hercegovini godinama odvija sporo, nema sumnje da će nam još dugo na šalteru trebati papir više, piše BHRT.
