Klimatske promjene će izazvati velike promene širom sveta – porast nivoa mora, manju proizvodnju hrane, kao i izumiranje brojnih životinjskih vrsta.
Međutim, naučnici kažu da su za ispunjene tog cilja potrebne „brze, dalekosežne i jedinstvene promene” u svim aspektima društva.
Dakle, koliko je svet topliji i šta svi mi možemo da uradimo povodom toga?
1. Svet je sve topliji
Svet je trenutno za oko jedan stepen topliji nego što je bio pre perioda industrijalizacije, navode iz Svetske meteorološke organizacije (VMO).
Prosečna temperatura tokom prvih 10 meseci 2018. godine bila je za 0,98 stepena iznad proseka, u odnosu na period od 1850. do 1900. godine.
Takođe, dvadesetih najtoplijih godina dogodilo se u poslednje dve decenije.
Prve četiri sa tog spiska su u periodu od 2015. do 2018, ističu iz VMO.
Ukoliko se taj trend nastavi temperature bi do 2100. godine mogle da porastu za tri do pet stepena.
Jedan stepen više ne zvuči tako strašno, ali zapravo jeste – ukoliko države ne reaguju nivo mora će se podići, kao i temperatura okeana i mora, a biće ugroženo i uzgajanje žitarica poput pirinča, kukuruza i pšenice.
2. Rekordi u 2019. godini
Najviše temperature ikada zabeležene su u tokom leta 2019. godine u gotovo 400 mesta severne hemisfere.
Trećina najviših temperatura bila je u Nemačkoj, koju slede Francuska i Holandija, a rekordi su između 1. maja i 30. avgusta oboreni u 29 zemalja.
Takođe, više od 30 rekorda je srušeno u Americi, pokazuju podaci organizacije Berkelej Zemlja (Berkeley Earth), koja se bavi analizom podataka o porastu temperature.
U japanu je 11 ljudi umrlo od letnjeg talasa vrućine, a u 10 zemalja su zabeležene najtopliji dani od kako se vreme meri.
3. Nismo ni blizu ispunjavanja ciljeva
Ukoliko zemlje ispune sva obećanja iz Pariskog klimatskog sporazuma, svet će i dalje do kraja veka biti topliji za tri stepena.
U poslednjih nekoliko godina naučnici su promenili definiciju onoga šta smatraju „bezbednim” limitom klimatskih promena.
Decenijama su smatrali da se porast temperature u svetu mora održati ispod dva stepena do kraja veka, a sada ističu da to mora da bude ispod 1,5 stepena
4. Najveći zagađivači su Kina i Amerika
Zemlje koje emituju ubedljivo najviše gasova sa efektom staklene bašte su Kina i Amerika.
Kina i Amerike su toliko ubedljive u tome da čine 40 odsto ukupnog zagađenja, pokazuju podaci iz 2017. godine.
Ekološka politika Amerike se čak pogoršala pod Trampovom administracijom, koja je započela proces povlačenja SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma.
Tramp navodi da sporazum iz 2015. godine ugrožava američku ekonomiju i radnike.
5. Gradska populacija je naročito u opasnosti
Gotovo svi gradovi – 95 odsto njih – koji se suočavaju sa ekstremnim klimatskim rizicima, nalaze se u Africi ili Aziji, navode iz kompanije Verisk Mejplkroft (Verisk Maplecroft).
Najugroženiji su gradovi koji brzo rastu, kao i megagradovi poput Lagosa u Nigeriji i Kinšase u Kongu.
6. Arktikčki led je takođe u opasnosti
Količina arktičkog leda je znatno opala u poslednjih nekoliko godina, a najniža tačka dostignuta je 2012. godine.
Leda je sve manje već decenijama, a topljenje je ubrzano početkom dvehiljaditih.
Arktički okean mogao bi da već 2050. godine tokom leta potpuno ostane bez leda, ukoliko emisije štetnih gasova ne budu ograničene, navode iz Komiteta za reviziju zaštite životne sredine britanskog parlamenta.
7. Svi možemo da pomognemo
Iako su države te koje moraju da iniciraju velike promene i pojedinci mogu da odigraju veliku ulogu u tome.
Naučnici kažu da svi treba da promene način života kako bismo svi izbegli značajne klimatske promene.
Iz Međudržavnog panela o klimatskim promenama navoda de treba:
- Kupovati manje mesa, mleka, sira i putera
- Jesti lokalnu i sezonsku hranu i bacati manje hrane
- Voziti električne automobile, hodati ili voziti bicikle
- Ići vozom i autobusom umesto avionima
- Umesto odlaska na poslovna putovanja organizovati video konferencije
- Sušiti veš prirodnim putem, ne u mašini za sušenje
- Uraditi izolaciju kuće ili stana
Najbolji način da se umanji uticaj klimatskih promena na planetu jeste da se u ishrani koristi manje mesa, navodi se u poslednjim istraživanjima.
Naučnici ističu da treba jesti manje mesa i zbog zbog emisija ugljendioksida u mesnoj industriji.
Takođe, oni navode da meso sa najmanjim uticajem na životnu sredinu i dalje stvara više gasova sa efektom staklene bašte od uzgajanja povrća i žitarica na najmanje ekološki način.
Međutim, istraživači navode da i način uzgajanja povrća mora da se promeni ukoliko želimo da zaštitimo životnu okolinu.
Izvor: Oslobođenje
