Boga ti, jesu li i tebi rekli da je ovo gospodski posao, rekao je jedan stariji federalni revizor mlađoj kolegici kada su krenuli da češljaju papire jedne od institucija.
Ovakvom duhovitom opaskom počeli smo razgovor s nekoliko revizora, odnosno revizorki, koje rade u Uredu za reviziju institucija u FBiH. „Ženskoj firmi“, rekoše nam naše sagovornice, pošto su tu uglavnom, igrom slučaja, zaposlene žene.
O nepravilnostima koje uoče u institucijama baš ovih dana čitamo u izvještajima, ali zanimalo nas je šta se i ko krije iza njih, koliko posla, s čim se sve susreću na terenu ovi kontrolori potrošnje javnog novca, koje dogodovštine pamte. A bilo ih je.
Kese, maramice i šoping kolica
Jedna naša sagovornica je ostala zaključana u instituciji jer su svi otišli kući, a drugoj je portir rekao: „E, moja gospođo, ovdje svi ostaju raditi do 16 sati samo kada vi dođete“.
– Kada smo jednom bili u Vladi FBiH, onako s puno kesa, dokumenata, krenuli smo niz stepenice, ali je bila u toku pres-konferencija pa je bilo „trči nazad“. Eto mene gospođe, a meni pune ruke registratora – priča Azra Džeko, revizor institucija FBiH.
U reviziju kreću u timu, s laptopom, mnogo kesa debljeg dna, vlažnim maramicama da bi skinule centimetre prašine s dokumenata, a negdje su im osigurana i šoping kolica. Za jednu reviziju u rukama prenesu i pročešljaju desetak registratora punih dokumenata.
– Ojačamo mišiće. Tako da ovaj posao ima i tu prednost – šaljivo nam priča Belma Mušinović, viši revizor za javna preduzeća.
Za jednu reviziju trebaju sedmice i sedmice posla, koji nose i kući. Znale su vagati ugalj, biti u štali. Najžešći posao je tokom ljeta, kada, pričaju kroz smijeh, mnogi posjete Hitnu „koja je, srećom, u blizini sjedišta Ureda za reviziju“.
U svakom poslu ima emotivno teških trenutaka, pa tako i u ovom. Na putu budu po sedam dana jer je biti revizor terenski posao. Zato bi željele i ovako odati priznanje svojim porodicama.
Računovođa koji laže ministra
– Sve smo majke. Tako da porodica, djeca, trpe. Sreća sada, ima ovih novih mobitela pa tako pomažem djetetu da piše zadaću. Ali propustili smo temperature, pljuskavice, pa i mature i prve priredbe – kaže Belma Mušinović.
Ipak, ističe Azra Džeko, posao je interesantan i uvijek se nešto novo nauči, a upoznaju i dosta zanimljivih i pametnih ljudi. Mada, dodaje, ima i neljubaznih, drskih, onih koji znaju i neistinu reći. Budu izložene i prijetnjama predstavnika onih koje su kontrolirale.
– Na jednom razgovoru pred reviziju u kabinetu su bili ministar i osoba zadužena za računovodstvo. Kada je revizor pitao imate li ovaj dokument, imate li onaj, ovaj čovjek je sve klimao glavom. Kada je počela revizija, ispostavilo se da nema ništa. Pa što, bolan, reče da imaš sve? A on odgovara: „Šuti, nekA ministar misli da imamo“ – ispričala nam je Nasiha Biberović, viši revizor za zavode, fondove i agencije.
Kroz posao vidimo sav očaj u ljudima
Mi vidimo pravu sliku Federacije BiH, naličje društva, očaj u ljudima, teške sudbine, ističu revizorke.
– U Goraždu, u Unsko-sanskom kantonu, to je sve spakovano da ide vani. U gradovima poput Sarajeva i Mostara vidite pak drugačije stanje i da se samo tu dobro živi. Nemoguće je da ne postanete svjesni gdje živite. I to se vidi i u izvještajima. Biti revizor nije samo profesionalni izazov. To su i ljudski lomovi – ističe Nasiha Biberović.
Svaki izvještaj prođe rigoroznu kontrolu i devet ruku, tako da su neutemeljene optužbe da su revizori subjektivni, ističu naše sagovornice.
Izvor: Dnevni avaz
