Živimo u eri u kojoj i nemoguće postaje moguće.
Švedsko pogrebno preduzeće Feniks namerava da napravi kompjuterski program pomoću kojeg bi ožalošćeni članovi porodice mogli da razgovaraju s voljenima koji su preminuli.
Feniks bi tako na računar smestio sve informacije o preminuloj osobi, a pomoću te baze podataka napravili bi veštačku inteligenciju koja bi mogla da se “dopisuje” s ožalošćenima.
S obzirom na informacije koje se ubace, veštačka inteligencija bi sa porodicom pričala o vremenu, hrani i ostalim stvarima. Ali ona ne bi učila ništa novo. Odnosno, ne biste mogli s veštačkom inteligencijom da pričate o novom filmu koji je izašao ili stvarima koje preminula osoba nije doživela i informacijama koje ne postoje u bazi.
Ipak, direktorka kompanije je najavila da će pre nego što krenu sa realizacijom projekta, porazgovarati sa verskim institucijama. Jer, naime, moguće je da bi neko, ko bi “razgovarao” s preminulom osobom, mnogo teže krenuo dalje sa životom, dok bi neki drugi možda lakše dobili potrebnu utehu.
I kada pomislite da ne može biti čudnije, može. Jer su mogućnosti za virtuelno oživljavanje postale toliko velike da veštačka inteligencija kopira čak i njegov glas, a za dobru svotu novca nesrećna supruga bi na primer, mogla da dobije čak i telo svog supruga (naravno, veštački napravljeno) kojim upravlja veštačka inteligencija.
Izvor: Radiosarajevo.ba