Arhiva

STATUS DANA // Dušan Mašić – DNEVNIK AUSTRIJANCA UGROŽENOG KORONOM (by Goran Novaković)










Koronavirus, pandemija koja je uzdrmala cijeli svijet. Pojavljuje se 2019. godine u Wuhanu u Kini, a nakon toga se širi po cijelom svijetu…

Kako to izgleda u Austriji objasnio nam je Goran Novaković, a njegov tekst na svom Facebook profilu napisao je Dušan Mašić.

Njegov status prenosimo u cjelosti.

DNEVNIK AUSTRIJANCA UGROŽENOG KORONOM

To sam ja, iako samo po pasošu. Po osećaju bečki Beograđanin, poreklom Jugosloven i Srbin. Od toga se neću odreći niti ću to ikada zaboraviti. U načelu volim sve svoje i ostale na teritoriji cele nekadašnje Jugoslavije. Jednostavno tako, po navici, jer sam otišao pre skoro tri decenije. Naravno da najviše volim svoje Beograđane i građane Srbije svakog porekla, jer uvek je potkošulja bliža od košulje. Ali svima želim dobro.
E pa evo, rekoh, da vam ispričam kako je nama ovde u Austriji (Beču) i kako je prošlo uvođenje prestanka svakodnevnog života. Odlično, do sada, samo da vam kažem, bez želje da bilo kako upoređujem sa Srbijom ili Beogradom ili kritikujem mere, jer moraju da se preduzmu. Ali ako je narod drugačiji…. A mnogo su drugačije i zemlje, po svemu, iako nas je toliko ovde.
Dakle dobro smo zakasnili u odnosu na Italiju, ali nas je i njen loš primer naveo na to da se što pre, ali vrlo smišljeno, sve promeni. A tek Srbija, Bosna i Hercegovina, verovatno i Hrvatska, Makedonija, Crna Gora i te kako kasne za Austrijom. I pored toga do sada nije došlo do izvođenja vojske na ulice, kojima od juče šeta neuporedivo manje ljudi, i to samo sami ili s članovima uže porodice, iako je vreme sve lepše, kao i u mom rascvetanom Beogradu i Srbiji, na moru…
Izvođenje vojske na ulice u Austriji je (i biće ako zagusti) itekako moguće, jer postoji prava (ne plaćena i profesionalna) vojska. Tu su još i redovna policija, milicije (nešto kao teritorijalna odbrana koja se mobiliše u slučaju preke potrebe) i „civilci“ (koji služe kraće, zato što neće u kasarni s puškom, nego su im milije babe i invalidi koje neguju nekoliko meseci duže).
Samo su oni ostavljeni u službi i pored planiranog „skidanja“, a pozivaju se redom i svi koji su kao sanitetlije odslužili „civilni vojni rok“ u poslednjih pet godina. Od vojske, dakle, za sada ni traga ni glasa, bar ovde u Beču. Vojnici utovaruju kamione za snabdevanje supermarketa trenutno. Kada se radi o Tirolu, gde je u tri manje turističke oblasti proglašen karantin, ne znam tačno ko nadzire, ali pre će biti policija. Mada je stanovništvo naviknuto i na vojsku, kada su prirodne katastrofe (odroni, lavine itd.) I ako je tako, vojska je ipak nekako vesnik nečeg mnogo opasnog. Tako, pretpostavljam, misle austrijski zvaničnici i tvoritelji javnog mnenja nepoznate provenijencije.
Kako se misli u Srbiji, ne znam najtačnije, a ni kako je u ostalim delovima nekadašnje Jugoslavije, jer ne mogu da stignem da steknem dobar i dubok uvid čak ni u austrijska zbivanja, a kamoli u ostala. Ali pokupim tu i nešto, pa tako znam da je odmah izvedena vojska i da je uveden policijski čas. To impresionira, ali i to su nečiji sinovi i unuci „na balkanski način“. To su i nečiji ortaci, spremni da zažmure. Ili nije tako? Ako nije tako, izvinjavam se duboko svima što ih sumnjičim. Ne verujem, međutim, da su dobili dozvolu da primene silu, jer to je posao policije, ali svejedno… Ne mogu da sudim.
ZAŠTO MORAJU DA SE PREDUZMU MERE KOJE SE PREUZIMAJU?
Odmah nam je sve objašnjeno bombardovanjem nastupima saveznog kancelara S. Kurza, uvek sa zamenikom W. Koglerom i sa za trenutno stanje najvažnijim saveznim ministrom.
Ako je zdravlje-ministar zdravlja, ako su mere ograničavanja svega – ministar unutrašnjih poslova, ako je reč o nadoknadi ogromnih gubitaka privrede – ministar finansija. A ministarka vojske radi iz pozadine, nema je mnogo u medijima. Ona organizuje civilnjake i delove milicije, ako ustrebaju, vojska za sada nije planirana.
Gradonačelnici po gradovima rade svoj posao, bečki odmah najavio (po kineskom modelu) ne baš izgradnju dve bolnice za sedam dana, nego preuređivanje jedne hale Bečkog sajmišta u privremeno lečilište za one kod kojih je ustanovljeno oboljenje, nisu (još) za pravu bolnicu, a možda neće ni biti, ali im nije dobro, ili nemaju gde da se vrate, jer su sami itd. To je za sada prazno, ali narod zna da se svaki dan sve bolje oprema, da će imati tuševe, ormariće za stvari itd.
Predsednik se obratio narodu, i to ne samo Austrijankama i Austrijancima, nego – za razliku od premijera – i svim ljudima koji su u Austriji i zamolio ih da: se ne pozdravljaju jedni s drugima (odmah im je dao i predlog kako mogu to da rade: kao u Aziji, naklonom i sklopljenim rukama); da čuvaju stare i odstojanje jednih od drugih i to svuda, da idu što je manje moguće napolje, da ne koriste sredstva javnog prevoza „tek tako“, nego samo za odlazak na posao i povratak.
Sutradan po apelu zahvalio se svima koji poštuju naredbe Vlade dok su na FB išle slike praznih tramvaja, ulica, trgova…
Na sve strane molbe za pranje ruku, objašnjenja kako se peru, crteži. Ljudima se non-stop objašnjava sledeće: moramo da ograničimo društvene kontakte, ne smemo da budemo jedni blizu drugih.
Ko može ide da radi u home-office, ko ne, mora da ide na posao (medicina, policija, prodavci hrane, vozači hrane, vozači javnog prevoza i još neki). Ostalima se savetuje da ostanu kod kuće, ako nekoga gazda otpusti, dobiće pomoć za nezaposlene (treba da ispuni i uslov da je dovoljno dugo radio kod njega, ali tu će se, ja mislim „gledati kroz prste“).
Gazdama koji kao ludi otpuštaju obećavaju pomoć za kasnije, ako to ne urade, nego ostave ljude na totalno skraćenom radnom vremenu, a ostatak im plaća Zavod za zapošljavanje, odnosno država, ali naravno ne do pune plate, nego do nekog iznosa pristojnog za preživljavanje.
To su okviri. A sada na zabrane. Sve se uvode u talasima. Prethodne večeri se „pušta u promet“ vest, da se već proširi po narodu, a sutradan se u punom sastavu zvanično najavljuje preko svih medija.

1) Prvo svi organi uprave, velike kompanije, osiguranja, banke, šalju kući svakoga ko god može da radi od kuće (dosta ih je u Austriji).

2) Onda se zatvaraju univerziteti, otprilike u isto vreme. I to do posle Uskrsa (privremeno), ovde bi to blio 14. aprila. Sve se ograničava vremenski u stilu „najverovatnije do….“, pa lako može da se produži, a ostavlja neku nadu. Da se ljudi ne ulenje kod kuće, da deca i studenti uče šalje im se preko raznih medija i kanala. Ne funkcioniše sve odmah, ali ide nekako.

3) Onda se najavljuje zatvaranje škola. Prvo gimnazija, srednjih škola i 5-8. razreda osnovne, pa onda i za mlađe osnovce i obdaništa. Da se roditelji na brzinu nekako snađu. Ali da ih nikako ne daju babama i dedama na čuvanje! Sve se radi da bi se zaštitili ljudi od preko 65 godina, koji (za sada) u najvećem broju slučajeva najteže mogu oboleti i ne preživeti.

4) Onda se zatvaraju sve škole i vrtići, ako je moguće. Ako roditelji nemaju homeoffice i moraju na posao u školama dežuraju pedagozi, pa čak i za samo petoro dece.
Roditelji su se izgleda dobro snašli, ali kako je kod naših ljudi, da li izbegavaju da vode unuke kod babe i dede, ne bih se zakleo. Tu radi ono: pu pu pu, pa gde od rođene babe da se zarazi? Ne, gospođo, obratno, ne želimo da se Vi zarazite od njega. Budibogsnama, ja od rođenog unučeta? Ma za mene nije šteta, stara sam, samo da se on meni ne razboli. A roditelji se smeškaju i hoće da veruju. Nadam se da nije tako. A da ni kod vas neće biti tako.

5) Ljudi jurišaju na radnje, dok je dozvoljeno i svega ima. Ko najviše juriša ne zna se, ali izgleda kao da su prošli termiti. Svi umiruju, garantuju, kume ih Bogom da veruju da će biti svega i da će radnje i kada se ograniči kretanje biti otvorene i pune svega. Možda ne odmah posle otimanja, ali za neki dan, a do tada svako ima rezervicu, pa čak i najnezabrinutiji. Angažuju se vojnici (ovog puta) da pune kamione iz centralnih magacina ogromnih lanaca Spar, Billa, Hofer, Penny itd.

6) Onda se proglašava ograničavanje kretanja, ali ne zabrana i ne policijski čas. Narod sluša, uglavnom. Ko ne sluša, policija patrolira diskretno i upozorava mlade ili starije u grupicama da se odmah raziđu, inače su kazne oko 2.000 evra.

7) Zatvaraju se sve kafane, bioskopi, sve se otkazuje „dok se prilike ne promene“. Kazna 30.000 ko otvori, a za svakog ilegalnog gosta po 2.000 evra. Nikom ne pada na pamet da krši, dakle. Pijace takođe rade uredno, ali ne sme tiskanje, a i nema mnogo otvorenih tezgi.

8) Šetanje i jogging ostaju dozvoljeni, samo u krugu najuže porodice s kojom se i inače živi, najviše 3-4 ljudi, koji spadaju zajedno, a ne nalaze se jer im je dosadno.

9) Sajamska hala u Beču se pretvara u bolnicu, za zlu ne trebalo, ali samo za lakše slučajeve.

10) Lekari se pre posete nazivaju telefonom, ne sme da bude više od par pacijenata u čekaonici u isto vreme, izbegava se čak i to, bolovanje može da se otvori telefonom, sada se ne sumnja u prevare.

11) Pred apotekama se čeka na rastojanju od skoro dva metra, u radnjama se pokušava, i sve je bolje.

Itd. itd. sve ostalo se završava u hodu, usavršava, doteruje, isravlja.
Cilj svih do sada preduzetih mera je da se ne dozvoli zaraza više od 300.000 ljudi, ako sve ide kako treba, jer bi BEZ MERA moglo da se zarazi 2 miliona, a mesta za teške slučajeve na intenzivnim stanicama i u infektivnim klinikama i odeljenjima nema. A ni toliko aparata za disanje i oprema za zdravstvene radnike (astronaut-stil). Zbog takvih rupa u sistemu i ogromne količine pacijenata u Italiji je „propast sveta“, jer su prekasno uveli sve navedene mere, tako da danas imaju okupirane gradove i bolesnike pod šatorima, a lekari moraju da odlučuju kome će spasiti život, tako što će ga priključiti.
Smrt gušenjem je, naime, vrlo neprijatna, stariji ljudi i hronični bolesnici je često doživljavaju, a posebno oni koji imaju dodatne bolesti (koje su sve najčešće u kombinaciji u paleti klasične penzionerke): visoki krvni pritisak, dijabetes, oštećene organe, posebno pluća… Kažu da sluzokoža nosa tako natekne da čovek ima utisak da mu neko gura glavu u vodu kao u filmu. Ne znam da li je istina, jer se radi više od rekla-kazala, ali pretpostavljam da to niko ne želi svojim roditeljima ili babi i dedi, posebno tu, gde mnogi žive s njima i/ili od njihove penzije.
To bi, rekli bi zlonamernici, koristilo samo „državi“. Ja ne verujem da je država nehumana i da želi da se oslobodi svojih starih da bi manje izdvajala za penzije. Osim ako se ne radi o Velikoj Britaniji, gde onaj drugi blondirani nemilosrdni fanatik po imenu Boris trenutno možda žrtvuje mnoge desetine hiljada Britanaca koji spadaju u rizičnu grupu. A već je upozorio stanovništvo da će biti nemilih gubitaka ….Zastupa čovek teoriju da stanovnici moraju da se zaraze da steknu imunitet, zabranjuje izlazak starijima, a ostavlja otvorene pabove i ostalo. Teško ludilo.
Mnogo je drugačije, ceo život se promenio za samo sedam dana, ali je i dalje sve pod kontrolom. Srećan sam što živim ovde, jer mi se čini da se prave stvari rade u pravo vreme. Predviđam da će trajati negde do maja ili čak juna dok krivulja koja ide uvis (iako je za sada „samo“ oko 1200 slučajeva i četvoro preminulih) ne počne da se zadržava na vrhuncu (nadam se predviđenom od 300.000 ili manje, ako sve mere uspeju) i onda krene da se spušta.
I na kraju: da, istina je da je korona opasna uglavnom za starije i nemoćne, hronično bolesne (mada ima i mrtvih mladih sportista na svetu, i poneka beba, ali zaista vrlo malo mladih).
Istina je da se ne pojavljuje bez temperature i suvog kašlja i ne mora kod svakog da izbije, odnosno u većini slučajeva sve protekne relativno bezazleno. Ali za stare ne.
Istina je da se mnogo više prenosi preko kapljica, nego preko opipanih površina, ali ni to se tačno ne zna za sada.
Dakle, molim vas, pamet u glavu. Ne volim policiju a kamoli vojsku na ulicama, ali ako nema discipline… možda bih i mogao da shvatim, a možda će tako biti i ovde, mada ne verujem. Ako su, međutim, preko dana otvoreni lokali i tržni centri i šta ja znam šta sve ne i ako se strogo ne pazi na rastojanje i higijenu, onda nema svrhe nikakav policijski čas. Ne mislim da vojska može da spreči penzionere, a država nema odakle da im naplati 150.000. Tako da ne znam. Apelujem na razum mlađih, da se spase što se spasti može, da ne mora da se ostaje u stanovima i preko dana. Molim vas. Hvala i ostajte mi zdravi. I ne nosite decu babi i dedi i ne dajte im da izlaze uopšte, a kamoli da dolaze kod vas da čuvaju decu. Znate kakva je Infektivna, znate koliko je, nažalost, zemlja siromašna. Ne igrajte se glavama svojih (bar se nadam) najmilijih.

Možda će Vas zanimati i:

Back to top button