Kako će izgledati život 2022. godine

- Kategorija: U fokusu, Zanimljivosti

Godina je 2022. i koronavirus je konačno pobijeđen; posle godinu i po dana bijede i smjenjivanja karantina i novih talasa, život konačno počinje da se vraća u normalu. Ovako NYT počinje tekst u kojem pokušava da otkrije kako bi život mogao da izgleda 2022. godine, pošto je svijet izašao na kraj sa pandemijom.

Povratak u normalu, ipak, neće značiti povratak na staro. Biće to novi svet, sa novim ekonomskim pravilima i recesijom koja će promeniti poredak stvari za čitave buduće generacije.

Hiljade firmi i radnji i kompanija koje su bile ranjive pre nego što je virus stigao, do 2022. su nestale. Desetine univerziteta je zatvoreno, a ljudi se drugačije i socijalizuju.

Budućnost je, naravno, potpuno neizvesna i ne postoji način da se predvidi s egzaktnom preciznošću, ali aktuelna pandemija sve više deluje kao događaj koji će definisati čitavu jednu eru. Sada malo ko uopšte može da zamisli neki sjajan scenario, šta bi moglo da se desi u najboljem slučaju, pošto virus nastavlja da zapljuskuje čitav svet u talasima i toliko zemalja širom sveta svakog dana broji nove žrtve, desetine, stotine i hiljade njih.

Stvar koja će izvesno uticati na težinu i dalekosežnost posledica pandemije je smer u kojem se sam virus kreće. Ukoliko nauka ubrzano donese rešenje i virus pobedimo do kraja ove godine, promene u svakodnevnom životu verovatno neće biti trajne.

Međutim, ako vakcina ne bude pronađena u narednim godinama, posledice pandemije na duže staze mogu biti vrlo duboke i dalekosežne.

Sve industrije koje se zasnivaju na međuljudskom kontaktu ozbiljno su ugrožene.

Nestaće kruzeri i tematski parkovi, bioskopi, a na duže staze verovatno će biti zaboravljen i koncept tradicionalnih prodavnica. Hiljade restorana biće izbrisano.

Scenario koji novinar Njujork tajmsa predstavlja zasniva se na pretpostavci da će vakcina stići u nekom trenutku 2021. godine. Ipak, on napominje jednu važnu činjenicu: mnogo stvari se neće promeniti. To nas istorija uči – finansijska kriza 2008. godine nije slomila Volstrit, prvi crni predsednik Amerike nije odveo ovu zemlju u doba rasnog pomirenja…

Ipak, ukoliko se pandemija nastavi i sledeće godine, mogla bi da u kolektivnoj svesti nadmaši sve događaje iz prethodnih nekoliko decenija i zauzme poziciju kakvu ima, recimo, Drugi svetski rat – kao događaj koji će pažnju čitavog sveta okupirati još dugo pošto bude okončan i onaj koji menja ritam svakodnevnog života.

Ekonomisti sa kojima je razgovarao Njujork tajms smatraju da će stradati kompanije sa lošim poslovnim modelima, iako im je dobro išlo pre pandemije.

Žrtva će biti i lokalni mediji koji se već bore za opstanak, kao i tradicionalni koncept kupovine u radnjama, a virus ujedno pojačava sve postojeće probleme u obrazovnim sistemima i funkcionisanju univerziteta.

Navike će se izvesno menjati i za đake, i za studente, i za zaposlene. Sastanci će se možda trajno održavati preko aplikacija kao što su FaceTime, Zoom i Google Meet. Neke velike kompanije u Americi već su zaposlenima saopštile da će verovatno zauvek raditi od kuće i poslovni prostori će, ako se tako i dogodi, izgubiti svoju primarnu funkciju.

Naposletku, najveća neizvesnost čeka nas na političkom planu. A način na koji će politika funkcionisati imaće moć da oblikuje sve druge aspekte naših života.

Nova.rs

Kameleon i Zenski Banner1.fw

Facebook Comments