Piše: Đurica Štula
Plutajući bespućima interneta, naletim na ovu sliku, pa se sjetih kako nekad bijah mlad “kolumnista”. Pisao sam na razne teme, uglavnom dileme u vezi sa ženama i o tuzi i žalu što me mater u Bosni rodi.
Jedna od tema je bila je o stanju koje prethodi redovnom mjesečnom krvoproliću. Period kada vidiš da ništa nije kao što je bilo, kada postaneš žrtva hormonskog statusa voljene žene. Bilo je to prije ere blogovanja i ostalih online platformi, a brat-bratu, ovom tekstu ima jedno 10 godina.
***
SMS, MMS, PMS,….
Naizgled, laik bi rekao da se tu radi o manje-više istoj stvari, al nije tako. SMS ili svima znana porukica koja može biti lijepa, ružna, tužna ili opšteg tipa. MMS može biti zabavan, prljav, bolestan, seksualan pa čak i uvredljiv.
Al PMS je sve to u jednom, a nije niti mulitmedijalne niti digitalne prirode. PMS je produkt nečega mnogo kompleksnijeg i sveobuhvatnijeg od digitalnog sistema. DA! PMS je produkt ženskog tijela. Ko bi rekao da biohemija može toliko da utiče na život ženke, a samim tim i mužijaka mladog? Na vlastitoj koži sam iskusio svu kompleksnost, mrak i patnju tog stanja. U tim stanjma bijah pristuan kada, milo i drago žensko biće, mutira u stvora sa neslućenim potrebama i neočekivano mračnim aspektima ličnosti.
A počne tako iznenada i hinjski! Kao rat. Sve super! Juče smo imali divan dan. Šetali pričali, uživali , a već sljedeći dan…kada tako kvarno počne PMS- počinje i pakao.
Ustajanje. Mrzovoljna je. Nije dobro spavala. Kaže da je otekla i da sam se tokom noći prevrtao , valjao , ležo ko morž neki. Nije mogla da spava zbog mog opstipativnog bronhitisa.
Zato izgleda k'o Dno. Kako će tak'a na fax? Što nema tople vode, moržu jedan? A ja se, k'o pravi povampireni morž, perem samo ‘ladnom i ona to zna. Kada je normalna.
Nesvjestan situacije i totalno zatečen lošom logistikom lične prirode, ja reagujem.”Koji ti je? Šta se dereš, jes luda?” Ona nastavlja još brutalnije. “Ja luda? A ti si k'o normlan? Vidi na šta ličiš, moržu jedan! Ti i tvoji vampiri i monstrumi, i bend...Nikad od tebe normalan lik. On svira, on je spokojan….A ja? Šta je sa mnom? Kad ćeš meni napisati pjesmu? Svakoj bivšoj drolji si napisao pjesmu, a ja? Jesam li toliko neinspirativna? Papak jedan! Gdje je ključ? Moram da idem, kasnim !?” Potpuno preneražen i zatečen, kontam đe sam zasr'o jer juče je sve bilo ok. Ne kontam! Onda ona počne da plače. Eto, ja nju ne volim. Ne poštujem je. Zašto nisam bojeler uključio? Kako će se sada oprat’? Osjeća se prljavao od sinoć (a sinoć se prala, a nije kopala.) Ne može da nađe korektor. Izašlo joj NEŠTO. Zašto ja ne vraćam stvari na mjesto? Nije mi ona mama, a korektor, sve vrijeme, stoji 10 cm od nje (obnevidila od huje).Svjestan da to neće izdobriti, obuvam papuče i počinjem da papučarim. “Izvini srce… izvzni mače, eo korektor, tu je…”
Ostatak teksta pročitajte na Ženski.ba
